Natalija – Jebozovna SSBBW! 2. Deo
Valter nije bio naročito popularan ili simpatičan, ali znao je kako da nađe dobru zabavu i istini za volju, počinjao sam da se umaram od iste stare rutine. Mislio sam da će druženje s njim razbiti monotoniju koja mi je napala život. Bio sam pomalo željan da odem negde gde nisam bio nikad.
Uopšte ne bi bilo loše kad bih mogao da izbrišem sećanje na svoju bivšu devojku. Situacija je definitivno naškodila mom egu. Nevera je bila šamar koji sam sve vreme osećao na licu.
„Čoveče, kunem se da čujem kako razmišljaš o njoj.“
“Ne-ne mislim na nju.”
“Prestani da lažeš; ionako ne znam zašto si bio s njom. Ceca je bila stara krhka stena koja je imala dobro dupe i niš drugo. To sranje je bila prava kuća od karata čoveče, spremna da se sruši u svakom trenu.”
Prihvatio sam realnost i poslušao ga…. šta mogu da izgubim?
Vozili smo se u brda do neke kućne zabave koju je Valter pronašao preko Facebook grupe kojoj se nedavno pridružio. Zakleo se da je to bolje od tinder-a. Noćni vetrić bio je posebno prohladan.
“Pa, kuda zapravo idemo?”
“Slatka mala žurkica u dvorištu gore u srednjem delu brda.”
“Daj bre, vodiš me na jebeni piknik? !!”
“Veruj mi buraz, znam šta radim.”
Na kraju smo se strmim brežuljkom zaputili u ovo misteriozno maleno mestašce. Ispalo je da se okupljanje održava u trospratnoj kući smeštenoj uz strmo brdo sa prostranim dvorištem punim ljudi koji su već bili u zamahu. Bila je to blaga verzija rejva. Parkinga gotovo nije bilo jer su obe strane ulice bile napunjene.
“Buraz, ti iskoči i uđi, ja ću stići kad nađem parking.”
„Moram da platim da bih ušao tamo?“
“Samo uđi unutra i zabavi se. Sranje, kakav si smarač, trebao sam da te ostavim.”
Izašao sam iz automobila prateći grupu ljudi. Ubrzo smo se našli unutra. Dok smo šetali ovom kućom skontao sam da na drugi pogled izgleda više kao stambena zgrada. Ovo definitivno nije bila moja vrsta zabave i definitivno nije bilo moje susedstvo.
Pronašao sam malo dvorište gde su se neki opušteniji tipovi družili dalje od buke. Bilo je frižidera punih piva za koje nisam bio siguran da li su besplatni ili ne. Neki krupan momak probio je led predavši mi flašu. Cirkali smo nekoliko minuta pre nego što se on udaljio u drugi krug ljudi.
I dalje sam se osećao van svog elementa samo dok sam izdaleka gledao ljude oko sebe. Nije mi se činilo da ću večeras ikoga jebati kad mi je zazvonio telefon. Primetio sam nekoliko propuštenih poziva od Valtera.
“Gde si ti jebote?” – upitao sam.
“Hej, možeš li se snaći za prevoz kući? !!”
“Šta je bilo? Nešto se događa?”
“Nameštaljka buraz, pokušavaju da me ćape!!” – Čuo sam da je vozio prilično brzo.
“Čoveče, šta se dešava? !!”
“Jebiga buraz, izvini, uhvatili su me na foru; bila je to jebena Dragana!! Sranje, poslala je gomilu momaka na tu zabavu da mi jebu mater !! Neki lik me udario dok sam parkirao govoreći da je prijatelj sa Draganom! Rekao je da planira neka bolesna sranja, čoveče !! ”
“Dakle, ostavljaš me samog?”
“Ma oni ne znaju ko si…. !!” naglo se prekinula veza.
Otkrio sam da mi je baterija mrtva shvatajući da je već neko vreme nisam napunio.
“Sve u redu?” Ponovo se pojavio momak od malo pre.
“Ma, telefon mi je umro.”
Osvrnuo sam se da nađem izlaz. Trebao mi je taxi ili nešto slično da bih se izvukao iz cele situacije. Komšiluk je bio u brdima što bi zahtevalo šetnju nekoliko blokova dole dok ne bi stigao do glavne ulice gde bih morao da sačekam gradski autobus da bi se odvezao kući.
“Bez brige, uđi u kući i napuni bateriju u kuhinji.” Pokazao je prema dugom zavojitom stepeništu koje je vodilo do trećeg sprata koji je imao otvorena vrata.
“Sigurno je u redu?”
“Moja nećakinja živi tamo gore; ona iznajmljuje prostor za žurke. To je moja kuća al ne petljam se u novčani tok devojke.”
„Pa, ako ste sigurni da to neće biti problem.“
“Idi gore bre opušteno; zove se Natalija.”
Delovao je dovoljno ljubazno, pa sam se popeo do stepenica primetivši jak miris trave u vazduhu dok sam se penjao. Na vrhu stepeništa ušao sam u slabo osvetljenu kuhinju. Bilo je lepo i zagrejano dok je muzika dopirala iz dvorišta. Bilo je dostupno nekoliko punjača za telefone, ali su svi bili zauzeti.
“Sranje!” Frustrirano sam rekao.
“Heeej.. neko je u kuhinji ?!”
Bacio sam pogled i shvatio da su otvorena vrata spavaće sobe iza mene.
“Khm, izvini; samo sam hteo da napunim telefon. Mrtav je totalno.”
“Oh, žao mi je zbog toga; ali možda je bolje da uđeš u sobu, volela bih da vidim s kim razgovaram.”
Zvučala je dovoljno prijateljski. Otvorio sam vrata a na velikom kauču sedela je ova zaista krupna žena okrenuta televizoru. Pretpostavljao sam da je to Natalija. 
„Imam punjač koji možete iskoristiti.“ Ponudila je.
“Sigurno?”
„Slobodno gledajte film sa mnom dok punite telefon.“ Natalija je potapšala mesto mored sebe u svojoj tesnoj sobi. Nije izgledalo kao da bih mogao da se smestim tu pored nje dok mi je pogled lutao po podu tražeći mesto za sedenje.
“Pa, ne znam; imaš li stolicu za mene?”
“Šta, ne želiš da sediš pored mene? Pa nisam šugava..” Izgledala je nekako povređeno i razdraženo.
“Ne, nije to; samo mislim da ne mogu da stanem pored tebe.”
“Užas… baš ti hvala!”
„Izvini, nisam tako mislio.“
“Ma u redu je; kako si drugačije mogao da misliš?”
Naslonila je ruku na kauč dok sam pokušavao da smislim način da odgovorim, a da je dalje ne uvredim.
“Nisam mislio na taj način, to je sve.”
„Pa, napunićeš telefon ili stajati sa nogom u ustima?“
“Oh da.” Dao sam joj telefon ali nije mogla da ga uključi.
“Sranje, ne mogu da ga dohvatim; moraćeš da ga priključiš ovde. Isključi lampu i zatakni punjač u taj otvor. Možeš li puzati ovamo i priključiti telefon ? ”
“Khm, naravno.” Nevoljko sam se spustio na sve četiri, puzeći po smeću igračkim konzolama na podu pored njenih kolena na drugu stranu njene male spavaće sobe. Nisam mogao a da ne primetim masivnost njenih obrijanih nogu i način na koji su joj se donje strane butina izbočile sa jastuka na kauču.
Nisam mogao da prepoznam da li je nosila donji veš jer su joj butine potpuno “pojele” međunožje i gaćice ako ih je imala.
“Hej, mogao bih da isključim jednu od konzola, a onda bi mogli da držimo svetlo upaljeno ako želiš.”
“Nikako, u toku sam igranja i nisam gasila konzole. Samo koristi utikač lampe kao što sam tražila, molim.” Odgovori Natalija i dalje pokazajući svoj karakter.
Sledio sam njeno uputstvo i kako sam isključio lampu tako sam utopio sobu u mrak, osim svetlosti sa njenog velikog televizora sa ravnim ekranom. Gurnuo sam joj najbliže koleno pokušavajući da ustanem slučajno posrćući i hvatajući se pre nego što sam uspeo da padnem na nju. Pružila mi je ruku, lako me podižući bez ikakvih problema.
„Pazi se stranče ili bi moglo postati zanimljivo.“
KRAJ 2. Dela
