Od Prijatelja do Ljubavnika 6. Deo 🔥 Debeljuce

450 pregleda

Odmahnula je glavom + kada je shvatila da on čeka da ona progovori. Zar on zaista ne zna da se ona oseća isto? Briga u njegovim očima govorila joj je da nekako ovaj divni savršeni muškarac ispred nje, čovek koji je znao više o njoj nego bilo ko drugi na svetu, zaista nije mislio da ona može da ga voli. Nagnuvši se uz njega da mu ne promakne nijedna reč, nežno ga je poljubila u usne pre nego što mu je šapnula: “Ti divni čoveče, i ja tebe volim. Toliko da nisi svestan. Mislim da sam te oduvek i volela.”

“Da? Zaista?”

“Da. Zaista.”

“Bela… Toliko te volim.” i on ju je ponovo poljubio.

Ovaj put njihov poljubac je bio drugačiji. Želja i strast su i dalje bili tu, ali je bilo sporo zavođenje. Nije trebalo žuriti. Ovaj trenutak im neće nigde pobeći. Odmaknuvši se od nje, Boris je stao pored kauča i privukao je k sebi. „Možemo li u moju sobu? Ne želim da nas iko ponovo prekida, posebno kada uđem u tebe…“ Glas mu se ponovo pretvorio u šapat. Njegov dah vreo na njenom uhu. To je zagrejalo Belu na način za koji nije znala da je moguće.

“Da dušo. Možeš me odvesti u svoju sobu. Želim da te osetim u sebi. Želim da me odvedeš” Bez reči ju je povukao gore, sa kauča i prema svojoj sobi.

Dok je zatvarao vrata za njima, Boris je odvukao Belu do podnožja svog kreveta. Sedeći na ivici i povlačeći je ispred sebe. “Izabela. Tako si seksi.” šapnuo joj je: “Hoćeš li da se skineš za mene? Želim da te vidim. Celu tebe.”

Izabela je znala da on zna šta pita. Ovo bi bio poslednji sloj odbrane koji je izgradila protiv svega ovoga. Kada bi je Boris ugledao potpuno razotkrivenu, njeno nago telo sa svim manama, više neće imati gde da se sakrije. Nigde za pobeći. Ali prvi put nije htela nigde da se sakrije. Duboko udahnuvši, Izabela je posegnula i skinula Borisovu košulju sa svog tela.

Sa oduševljenjem je primetila način na koji su mu se zenice raširile kada su joj se pojavile grudi. Shvativši da on predaje svoju kontrolu, ona je u potpunosti iskoristila svu moć. Odmaknuvši se malo od njega, van domašaja, posegnula je za pojasom svoje suknje, lagano tresući sisama dok je polako izlazila iz suknje, savijajući se da se pokrije dok joj je tkanina padala na kolena.

Zavodljivo je čučnula na pod da otkopča rajsferšlus sa strane na svojim čizmama i skinula ih, stojeći samo u svojim prozirnim čarapama do kolena i ništa više jer joj je donji veš još uvek bio sakriven negde na kauču. Borila se sa porivom da se pokrije rukama dok su Borisove oči putovale preko njenog tela. Nesigurno mu dajući svaku rupicu i striju i kvržicu koje je toliko godina skrivala od stida. Što je duže gledao, ona se osećala hrabrijom, glad u njegovim očima ju je izazivala.

“Tvoj red, Borise.” šaputala je, spuštajući trepavice da ga pogleda na, za šta se nadala, zavodljiv način, nervi koji joj prolaze kroz telo zatežući joj kožu, ali njena želja da bude sa Borisom bila je jača od svake anksioznosti koju je osećala. Tako ga je želela. “Dozvoli mi da te vidim.”

Boris je ustao i privukao je k sebi, pritisnuvši usne na trag koji je ranije ostavio na njenom grlu; ližući do osetljivog mesta iza njenog uha pre nego što je brzo spustio donji deo odeće do članaka. Izabela nije mogla a da se ne zakikoće zbog njegovog nestrpljenja, ali kikot je naglo prestao kada je stavio ruke iza njenog dupeta i bacio je na svoj krevet. Jedva da je dobro videla tvrdu erekciju između njegovih butina pre nego što je držao njene kukove u rukama, gurnuo je na krevet i ponovo se postavio između njenih nogu.

Poljubio ju je ponovo, snažno i posesivno, a Izabela je još jednom bila izgubljena u naletu senzacija dok su njegove ruke prelazile gore-dole po njenim bokovima, blago stežući njen struk i palčevima masirajući nežnu kožu ispod njenih grudi. Boris je povukao svoje usne sa njenih poslednjim ugrizom i ponovo spustio glavu na njena grudi, gutavši njenu sisu.

Izabela je povikala i njeni bokovi su se ponovo pomerili prema njemu na refleks koji nije mogla da kontroliše sve i da je htela. “Uzmi me Borisa. Jebote, želim da me uzmeš.”

“Reci mi da ovo nije samo trenutna požuda. Ove jebene sise, ova slatka mokra pička – moji su. Večeras. Sutra. Reci mi Izabela. Moram da te čujem kako to kažeš.”

“Tvoje su Borise. Tvoje. Samo tvoje. Zauvek.”

Ponovo se povukao od nje i Izabela je zastenjala jer je na trenutak ostala sama dok je Boris mahnito kopao po noćnom ormariću i izvlačio niz kondoma. Otkinuo je jedan, otvorio ga zubima i počeo da ga stavlja. Ali Beline ruke su ga zaustavile.

“Dozvoli meni.” Preklinjala ga je, gledajući ga kroz spuštene trepavice i posežući za paketićem od folije. Sagnuvši se da je poljubi, Boris je obuhvatio njenu glavu obema svojim rukama, a usne su mu bile meke i nežne. Izabela je navukla gumeni omotač i lagano ga stisnula.

“Volim te Bela. Mnogo te volim.” Svaki odgovor koji je Izabela mogla da napravi bio je prisiljen da joj se vrati u grlo kad se Boris zabio u nju. Njeni pohlepni mišići su ga hvatali dok su joj noge prelazile iza njegovih leđa da ga privuče što bliže sebi.

“Uhhhh… jebeno si uska Bela… tako topla…” Boris je mrmljao uz njene usne dok je počeo polako da se zabija u nju, svaki put kada bi se izvukao, očešao je debelu glavu svog kurca o njen natečeni klitoris. Slanje Bele na tobogan slatkog mučenja dok se očajnički penjala ka svom orgazmu.

“O Borisee…” zastenjala je, dok su joj ruke klizile po njegovim grudima. “Molimo te…” Nije ni znala šta moli, ali je verovala da će joj Boris to dati. I dao joj je.

“Bože, ovo je bolje nego što sam ikada mogao da zamislim Izabela. Šta ti treba, dušo? Šta želiš?”

“Molim te. Jebi me Borise. Ne mogu…” promucala je očajnički držeći se svojih poslednjih trenutaka razuma.

“Da, možeš Bela. Reci mi šta želiš. Sve što želiš je tvoje dušo. Ali brzo, ne mogu još dugo da izdržim. Osećaš se tako jebeno dobro.”

Njegovo hvaljenje ju je gurnulo još bliže ivici i izgubila je svaki osećaj skromnosti dok joj se ruka zavlačila između njih da bi protrljala njen klitoris koji joj je potreban dok se on zabijao u nju. “Tako tako lepa moja… trljaj se dok te tucam… Da li je to dobro dušo? Svrši za mene Izabela. Svrši za mene…”

Još jednim snažnim udarcem, Izabela se raspala. Lebdela je kroz oblak zadovoljstva, nejasno svesna Borisa koji joj je dozivao ime dok je osetila kako se u njoj nadima. Mišići su joj se trzali dok se svet oko nje polako vraćao u fokus. Osetila je Borisovu težinu na sebi, sjaj znoja ih je prekrio oboje dok su joj prsti vukli gore-dole po mišićima njegovih leđa. Izabela je polako shvatila da Boris govori.

Mrmljao je tihe pohvale o njenom telu u njen vrat, a Izabela se smejala u sebi. Nije znala ni da li on zna šta govori, ali joj je bilo drago što su njegove reči bile samo za nju… da ih izgovara dok svršava. Bilo da su meke i slatke ili grube i prljave – bile su samo za nju. Ovaj čovek je bio njen. Na kraju, Boris se otkotrljao s nje i ustao da odloži kondom.

Izabela je odmah osetila gubitak njegove topline, njeno telo se osećalo praznim tamo gde je ranije bilo tako slatko ispunjeno. Ali Boris se brzo vratio i zavukao se ispod čaršave, privlačeći njeno telo uz svoje i ugnezdivši je u pregib svoje ruke. Bilo mu je tako dobro da je drži ovako. Tako prirodno.

Izabela nije mogla da veruje da se ova ogromna promena dogodila za samo jednu noć. To veče je došla kod Borisa očekujući da će biti tužna, da će pojesti malo pice… a umesto toga, osećala se… potpuna.

“Pa gde si ti meni…” Boris joj je šapnuo na uvo, toplim ali pospanim glasom, dok su mu prsti lagano igrali duž njene kože. Ne zavodljivo, samo dirljivo. Kao da je proveo toliko dugo da je ne dodiruje da se plašio da će nestati ako prestane.

“Pa zdravo lepi. Tu sam… u tvom naručju.” Izabela je odgovorila, sa blagim osmehom na usnama dok je okretala glavu da uhvati njegove usne u lagani poljubac.

Kako je mogla izdržati tako dugo a da ga nije poljubila?

“Volim te.” Izabela mu je rekla dok se povlačila od njegovog poljupca, prstima milujući mu lice, gledajući duboko u njegove oči. Oči koje su je videle ono što je oduvek želela da bude: lepa, seksi, voljena žena. Preplićući svoje prste sa njenim i utisnuvši vreli poljubac na njene usne.

“Toliko te volim. Moja prelepa Izabela.”

KRAJ!